Užički centar za ljudska prava i demoktraiju realizuje projekat “Građani u akciji za više odgovornosti i transparentnosti u oblasti zaštite životne sredine” u cilju unapređenja transparentnosti, doslednoj primeni propisa i suženju prostora za pojavu korupcije i zloupotreba javnim objavljivanjem dokumenata u oblasti životne sredine na teritoriji zapadne Srbije.

Projekat je zasnovan na Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kojom se prelazi sa tradicionalnog modela na održivu ekonomiju, u skladu sa Evropskim zelenim planom. Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi, zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, saobraćaja i cirkularne ekonomije, kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Konkretno, radi se o nizu preporuka:

1. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE, ZAŠTITA KLIME – Zapadni Balkan je region veoma pogođen klimatskim promenama što zahteva smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti na uticaj klimatskih promena. Partneri iz ove regije će biti podržani u skladu sa novim evropskim zakonodavstvom u pravcu smanjenja emisije CO₂ putem kvota i mehanizama određivanja cena ugljenika. Zbog izuzetno visoke zavisnosti od uglja, tranzicija prema čistim i obnovljivim izvorima energije je neophodna.
2. PRELAZ NA CIRKULARNU EKONOMIJU – Prelazak na cirkularnu ekonomiju je ključ koji EU i Zapadnom Balkanu garantuje zelenu tranziciju. EU će podržati Zapadni Balkan u razvoju strategija za poboljšanje održivosti proizvodnje sirovina, sprečavanje, smanjenje, recikliranje i upravljanje otpadom, uzimajući u obzir čitav životni ciklus proizvoda. Takođe će finansijski biti podržan razvoj regionalnog sporazuma o sprečavanju zagađenja plastikom.
3. SMANJENJE ZAGAĐENJA VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA  – Zagađenost vazduha na području Zapadnog Balkana je na najvišem nivou u Evropi i ima direktan uticaj na zdravlje stanovništva. EU će pomoći regionu u usklađivanju sa standardima EU kada su u pitanju kvalitet vazduha i vode, kao i upravljanje otpadnim vodama. Ovo uključuje savremeniji monitoring i dalja ulaganja na ovim poljima.
4. ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA I PREHRAMBENA PROIZVODNJA – Poljoprivreda i srodne delatnosti čine oko 10% BDP-a Zapadnog Balkana. EU će pojačati podršku održivom razvoju ruralnih oblasti, pomažući poljoprivredno-prehrambene grane kako bi bio omogućen veći kvalitet i bezbednost hrane, smanjen otpad, unapređena usklađenost sa standardima EU u oblasti bezbednosti hrane i dobrobiti životinja i promovisana ekološki prihvatljiva i organska proizvodnja.
5. ZAŠTITA BIODIVERZITETA I EKOSISTEMA – Područje Zapadnog Balkana obiluje bogatstvom staništa i vrsta koje treba zaštititi i sačuvati za naredne generacije. EU će pružiti podršku regionu u razvoju i implementaciji Akcionog plana za biodiverzitet Zapadnog Balkana kao i Plana restauracije šumskog potencijala.

Potpisivanjem Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Srbija je takođe preuzela niz obaveza koje će se u narednim godinama finansirati iz nacionalnog i lokalnih budžeta. Brojnim ekološkim taksama, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu od 07.12.2019. uvedena je i nova koju plaćaju svi privrednici koji obavljaju delatnost, što je dodatno uticalo na visine lokalnih budžeta.

Međutim, i pored toga što su budžetima, nacionalnim i lokalnim, povećana sredstva u oblasti životne sredine, problemi u oblasti transparentnosti su i dalje brojni, a odnose se pre svega na: donošenje i primenu pravnih akata državnih organa, postupanje državnih organa u slučajevima kršenja zakonskih normi i fiskalnu odgovornost. Iz tih razloga građani samo sporadično mogu da dobiju informacije o stanju životne sredine u njihovom mestu, o dozvolama izdatim za mini hidroelektrane i rudna istraživanja, o ugovorima zaključenim između lokalnih samouprava i ministarstava, o načinima na koji su potrošena sredstva namenjena energetskoj efikasnosti.

Da bi se stanje u ovoj oblasti popravilo, predviđen je multisektorski pristup realizaciji projektnih aktivnosti, koji bi obuhvatio predstavnike građanskog društva, pre svega ekološke organizacije i aktiviste, udruženja preduzetnika, lokalne medije, predstavnike lokalnih vlasti i institucija zaduženih za oblast zaštite životne sredine, stručnu javnost i zainteresovane građane.

Projekat se uz podršku Fondacije za otvoreno društvo realizuje u periodu jul 2021 – april 2022.