Kazne prekršajnih sudova za nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama u sistemu vaspitanja su blage kao i kod drugih naručilaca, dok su sudski postupci ipak nešto brži u odnosu na ostale po prijavama državnih revizora, jedan je od zaključaka nakon analize Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju.

Od 1.160 prekršajnih prijava koliko je od 2010. godine, odnosno od početka rada posebnog Sektora za reviziju budžeta lokalnih samouprava Državne revizorske institucije koji je ih podneo protiv odgovornih lica, oko 130 se odnosi na vaspitno i obrazovne ustanove. Poslovanje vaspitnih ustanova pomenuti sektor DRI kontroliše u okviru revizije o poslovanju lokalne samouprave, koja je osnivač tih ustanova, dok su škole i ministarstva u nadležnosti drugih sektora.

U prethodnom tekstu smo objasnili kontekst sudskih postupaka zbog kršenja Zakona o javnim nabavkama, ali napomenimo i ovde da Državna revizorska institucija zahteve za pokretanje prekršajne prijave prekršajnim sudovima podnosi zbog postupanja koji su u suprotnosti sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, iako se radi konkretno o nepravilnostima iz oblasti javnih nabavki.

Kao što je svrha postupaka javnih nabavki u sistemu zdravstva da podignu nivo kvaliteta zdravstvene zaštite, tako je i to i drugih u sistemu „osetljivih nabavki”, među kojima su i školstvo i zdravstvo. Pored odgovornih lica u jedinicama lokalnih samouprava koji se nađu pred prekršajnim sudovima, po prijavama državnih revizora često se nađu i direktori predškolskih ustanova sa cele teritorije republike Srbije.

U nastavku se čitalac može upoznati sa postupcima pred prekršajnim sudovima koji su vođeni u zapadnoj i centralnoj Srbiji.

Prekršaj učinjen 2014. godine, u vezi sa poslovanjem u predškolskoj ustanovi u Trsteniku, okončan je pravnosnažnom presudom 2016. godine. Državni revizori su protiv odgovornog lica postupak javne nabavke dobara za higijenu, nakon čega su preuzete obaveze, a da u momentu pokretanja postupka novac nije bio obezbeđen u finansijskom planu – nedostajuća sredstva iznosila su oko 500.000 dinara.

Ista stvar je učinjena i sa nabavkom namirnica i prehrambenih proizvoda, ali su nedostajuća sredstva u daleko većem iznosu – 4.237.000 dinara.  Odgovorno lice je u svoju odbranu pred sudom reklo da se radi o nepravilnosti tehničke prirode. Sud je odlučio da ga kazni sa po dve minimalne kazne, tako da je jedinstvena kazna ukupno 20.000 dinara.

Prekršajni sud u Kraljevu je pravnosnažnom presudom u 2018. godini okončao postupak zbog prekršaja u predškolskoj ustanovi u Vrnjačkoj Banji, napravljeni u 2016. godini. Zbog kršenja odredaba Zakona o javnim nabavkama, time što su, između ostalog, plaćeni roba, radovi i usluge u iznosu od 9.482.000, bez sprovedenog postupka javne nabavke, odgovorno lice je kažnjeno sa 70.000 dinara.

Odgovorno lice u vrtić u Topoli je 2012. godine dozvolilo nabavku ulja za loženje u iznosu do 1.079.000 dinara, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke. Pored toga, iznosom od 2.487.000 dinara plaćene su namirnice za pripremanje hrane. Presudom Prekršajnog suda iz Aranđelovca iz 2014. godine je odgovorno lice vrtića kažnjeno sa 5.000 dinara – tada je taj iznos bio minimalan.

Prekršajni sud u Šapcu, odeljenje u Vladimircima, u maju 2018. godine donosi rešenje o obustavljanju prekršajnog postupka protiv okrivljenog koji je za potrebe osnovnih škola na teritoriji opštine tokom 2010. godine dozvolio plaćanje uglja od DOO „Kolubara“ iz Lazarevca, u iznosu od 10.500.000 dinara, a da prethodno nije sproveden postupak javne nabavke. Pored ovog prekršaja, na teret mu se stavljalo još prekršaja sa višemilionskim iznosima. U rešenju suda čiju kopiju posedujemo, navedeno je da je okrivljeni saslušan još 2012. godine, da je tvrdnje državnih revizora negirao, kao i da je usledilo ispitivanje svedoka i „izvođenju dokaza radi utvrđivanja pravog činjeničnog stanja“. Doduše, sudski postupak se odužio između ostalog zbog zdravstvenih okolnosti svedoka iz državne revizorske institucije koja je i podnosilac zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti. Međutim, u rešenju suda je navedeno i da je „postupajući sudija sebe doveo u zabludu, smatrajući da je apsolutni rok za nastupanje zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka deset godin, a ne šest, zbog čega u navedenom predmetu nije doneta meritorna odluka“.

Slučaj Predškolske ustanove u Rači, gde je sudski postupak završen krajem 2018. godine, pravnosnažnom presudom kojom je direktorka kažnjena sa 20.000 dinara zbog prekršaja koji je učinila 2013. godine. Sporno je bilo to što je odobrila isplate u iznosu od 863.000 dinara, i to po ugovoru koji je zaključen u postupku javne nabavke male vrednosti, a odnosi se na namirnice i sredstva za higijenu,  a da nije navedenena količina dobara koja se nabavlja. U svoju odbranu, okrivljena je iznela da u vreme kad je nabavka pokrenuta nije imala osobu koja bi obavljala ove poslove i da je postupak sproveden i po „ugledu i na veće ustanove u odnosu na ustanovu kojom ona rukovodi, a koje takođe nisu imale količinu dobara koja se nabavljaju prilikom sprovođenja tendera“. Direktorka je u svom obraćaju sudu istakla i da se ne zna koliko dece se upisuje početkom septembra meseca u celodnevni boravak, tako da je teško precizirati potrebu materijalnih dobara za dve godine, u ovom slučaju 2012/2013 i 2013/2014.

U svom svedočenju, podnosilac zahteva je naveo sporne radnje.

Naime, kako je navedeno u presudi, Državna revizorska institucija zahteve za pokretanje prekršajne prijave podnosi prekršajnim sudovima zbog postupanja koji su u suprotnosti sa odredbama člana 56 stav 4 Zakona o budžetskom sistemu, a u vezi sa članom 30 Zakona o javnim nabavkama. Član 30 Zakona o javnim nabavkama kaže da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme ispravnu ponudu. Obavezni delovi konkursne dokumentacije moraju biti, između ostalog, obrazac strukture cena, sa uputstvom kako da se popuni, što u navedenoj konkursnoj dokumentaciji nije slučaj, jer ne sadrži količinu dobara po artiklima, a ponuda ne sadrži ni ukupnu vrednost ugovora.

Analiza postupaka javnih nabavki koje realizuju obrazovne i vaspitne institucije je nedvosmisleno pokazla da je jedna od ključnih problema, pored nedovoljno stručnih kadrova za sprovođenje javnih nabavka, nedostatak internih finansijskih kontrola. Celokupan sistem interne finansijske kontrole je još uvek u povoju, tako da ga je potrebno unaprediti i dodatno profesionalizovati, naročito u oblasti javnih nabavki. To se posebno odnosi na rad internih revizora jer je utvrđeno da i u institucijama gde je uspostavljen sistem internih revizora i gde postoji služba interne revizije, dolazi do ozbiljnih kršenja Zakona o  javnim nabavkama.