Građani u akciji za više odgovornosti i transparentnosti u oblasti zaštite životne sredine – grad Užice

Užice: Grad sa velim pomacima i nemalim problemima u životnoj sredini

Grad Užice može da se pohvali transparentnošću u izveštavanju građana o stanju životne sredine. O tome šta sve sadrži poslednji Izveštaj o stanju životne sredine u tom gradu govore Nada Jovičić, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine i Miodrag Petković, član Gradskog veća za budžet grada Užice.

Grad Užice je jedan od retkih lokalnih samouprava u Zlatiborskom okrugu koja radi ovaj izveštaj.

-Izveštaj se radi svake godine za prethodnu. Obaveza je lokalne samouprave da radi izveštaj o stanju životne sredine. Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj priprema i izrađuje ovaj izveštaj, Gradsko veće ga usvaja i objavljuje se u Službenom listu. Grad Užice je kad je u pitanju zaštita životne sredine jedan od najodgovornijih lokalnih samouprava što je nama izuzetno drago. U samom izveštaju prate se osnovni elementi zaštite životne sredine, kaže na početku svog izlaganja Nada Jovičić.

Кoliko je vremena potrebno i koliko ljudi učestvuje u izradi ovakvog izveštaja?

-Kontrolu i koncipiranje izveštaja radi rukovodilac Odeljenja zaštite životne sredine. Većina tih podataka prvenstveno kada su u pitanju kvalitet vazduha ili vode se prikupljaju u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje. Stručna lica izrađuju i rade monitoring kvalitet vazduga i voda. Kada je u pitanju nivo radona ti podaci su prikupljaju u saradnji sa Prirodno matematičkim fakultetom iz Novog Sada. Jedan deo izveštaja je i posvećen uticaju radona na šest lokacija grada Užica. Ostali delovi izveštaja kada je upravljanje otpadom u pitanju rade se sa javnim preduzećima i eventualno onima koji izvode radove. Veliki broj učesnika je u izradi Izveštaja, navodi Jovičić.

Kvalitet vazduha

Što se tiče prethodne 2021. godine u odnosu na prethodnih deset, ali možda i više mi imamo prema merenjima u gradu Užicu možda najbolje rezultate. Zavod za javno zdravlje u svom godišnjem izveštaji o monitoringu kvaliteta vazduha je objavio da je u prethodnoj godini bilo 84 dana sa prekoračenjem maksimalno dozvoljenih vrednosti. Od ta 84 dana, 75 dana je u grejnoj sezoni. Po prvi put se pokazuje da je prekoračenje i van grejne sezone devet dana, što je uticaj saobraćaja. Srednja godišnja koncentracija je niža od maksimalno dozvoljene godišnje koncentracije koja je 40 mikrograma po metru kubnom, naša srednja godišnja koncentracija je bila nešto više od 39,5 mikrograma. Što znači da ti pikovi zagađenosti vazduha nisu više kao što su  bili u prethodnim godinama. Ovo je sve zahvaljujući velikom broju mera energetske efikasnosti i mera zaštite životne sredine koje sam grad sprovodi na svojoj teritoriji. Najbolji rezultat biće kada budemo imali 35 i manje dana do maksimalno dozvoljenih koncentracija na godišnjem nivou što je inače i zakonski propisana granica.

Boljem kvalitetu vazduha su doprinele subvencije koje grad Užice namenio za zamenu individualnih i neadekvatnih ložišta, odnosno kotlova na gas, koliko je grad Užice tu opredelio sredstava?

-Grad Užice je lokalna samouprava koja ima transparentan Izveštaj o stanju životne sredine i to pokazuje našu posvećenost ovoj značajnoj temi. Кao i sve druge lokalne samouprave mi imamo svoje specifičnosti i probleme kada je u pitanju zaštita životne sredine. Кod nas je u određenom broju dana preko godine izražena prekomerna zagađenost. Mi te probleme ne guramo pod tepih, mi jednostavno idemo u susret i rešavamo te probleme i 2015 godine smo krenuli sa jedinstvenim programom subvencije za domaćinstva, najpre sa skromnim tada sredstvima, međutim ta sredstva iz godine u godinu rastu i mi smo sve mere energetske efikasnosti kada je reč o subvencijama našim domaćinstvima i za kotlove i za zamenu stolarije i za fasade. Mi smo ove godine, 2022. godini više od 100 miliona predvideli u našem budžetu i za standardne subvencije i za solarne panele. Primera radi, prošle godine bilo je nešto iznad 57 miliona dinara utrošili za subvencije. Mi imamo dovoljno para u budžetu ali naši ljudi ne uspevaju da povuku toliko sredstava zbog dinamike radova. Prošle godine smo imali više od 2.000 domaćinstava koja su koristila neku od mera energetske efikasnosti i subvencije iz gradskog budžeta. Najveći broj tih subvencija je opredeljen za kotlove i za stolariju i nešto manje za fasade. Treba imati u vidu da je sad u svetu složena situacija oko energenata pa ćemo ove godine imati više razmišljanja naših sugrađana i za zamenu kotlova i za neke druge mere ali mi verujemo da sa ovim sjajnim podsticajnim merama možemo unaprediti broj domaćinstava koja koriste ove mere. Pored toga od prošle godine pored tih sredstava koje mi opredeljujemo imamo i podršku države odnosno Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike koji su svoj program koncipirali baš po našem modelu i pokazali da to mogu i druge lokalne samouprave da primene, objašnjava Petković.

Pored ovih mera za domaćinstva jednako je važno kada su u pitanju mere energetske efikasnosti i za javne ustanove i javnih objekata.

-Mi imamo od prošle godine sjajan program za koje smo delom mi izdvojili sredstva ali imamo i pomoć resornih ministarstava, takođe smo dobili i podršku EU, švajcarske vlade i donatora, pre svega zahvaljujući međudržavnim sporazumima koje je naša vlada zaključila. Trenutno imamo jedan važan projekat vredan 1.6 miliona švajcarskih franaka vezano za energetski sanaciju i rekonstrukciju škola, vrtića, na taj iznos i mi dodajemo naša sredstva tako da praktično i u Кrvavcima i u Poletarcu i u Nadi, radi se i u Gostinici i evo sada imamo i projekat gde smo dobili dodatnu podršku 200.000 dolara za rekonstrukciju ATD-a koja pored ostalog podrazumeva i energetsku sanaciju, gde ćemo i mi dodati sredstva. Dakle puno javnih objekata završavamo ili smo već završili sanaciju ili je u toku sanacija. Kada pogledamo sve ove javne objekte ja mislim da je cifra da u ovom momentu kada su samo školski objekti i vrtići u pitanju figurira cifra od oko 350 miliona dinara vrednih projekata u tom pogledu. To je doprinos unapređenju zaštite životne sredine, ali pre svega smo svi zajedno sa našim sugrađanima definisali da je to jedna od prioritetnih stvari koje treba da rešavamo u našem gradu, rekao je Petković.

Upravljanje otpadom

Šta je sa divljim deponijama - da li ih još uvek ima?

-U prethodnoj godini smo radili naporno kako bi se odradila prevencija stvaranja divljih deponija. U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine u slivu akumulacije sliva Vrujci je sanirano pet manjih deponija od čega je prikupljenih 18 tona otpada dostavljeno na sanitarnu deponiju „Duboko“. Što se tiče seoskog područja tu nam je inače razrađen poseban sistem prikupljanja otpada. Gde je na raskrsnicama, tamo gde su najčešće i bile divlje deponije su postavljeni koševi od 5 kubika da bi se tu prikupljao otpad. Prošle godine bila je nešto veća količina otpada nego prethodnih, tako da je prikupljeno blizu 900 tona otpada na taj način, što bi inače završilo na divljim deponijama. Кontroliše se pojava eventualnih nekih manjih deponija. Javno komunalno preduzeće „Bioktoš“ se trudi da se i kad se pojavi neka mini deponija reaguje i izlazi na teren, po prijavi mesne zajednice ili građana, da se sanira. Na tim lokacijama postavljeno je 34 kontejnera to nisu sve isti kontejneri ali se i dalje dešava da se kabasti otpad pomeša u kontejnerima za kabasti otpad i za komunalnim otpad. Nadam se da će u doglednoj budućnosti pravac upravljanja otpadom biti regulisan i planovima i da će na celokupnoj teritoriji grada Užice biti zastupljena primarna selekcija. Zahvaljujući projektu prekogranične saradnje sa Tuzlom u prigradskom naselju podeljene su kante za mokri i suvi otpad, tu su se već stanovnici i navikli pa se to pokazalo kao izuzetno dobro. Ono što mi imamo u centru grada to su samo kontejneri, mi ćemo do kraja godine imati u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i 5.350 domaćinstava pokriveno primarnom selekcijom (nadamo se cela opština Sevojno). Već su stigla dva kamiona koje smo kao opremu dobili u „Bioktošu“ upravo za ove potrebe. Nadamo se da će i ostatak grada iz godine u godinu relativno brzo biti pokriven, navodi Nada Jovičić.

Pojedini građani imaju problem sa kanalizacionim cevima i pitaju se kada će taj problem biti rešen?

-Ti problemi postoje i decenijski su i to smo počeli da rešavamo, pre svega mislim na Turicu, prošle i ove godine smo odvojili u budžetu značajna sredstva i krenuli smo sa realizacijom tog projekta i negde do kraja ove godine raditi i na sekundarnoj mreži i na priključenju 110 domaćinstava u Turicu i to jeste važna stvar i za ove dve godine za to će iz budžeta biti izdvojeno 45 miliona dinara. Takođe imamo problem i sa Belom zemljom, veliki je broj domaćinstava, imamo i industrijski kompleks na Beloj zemlji i to stvar koja će zahtevati mnogo više novca. Mi smo ove godine krenuli i izdvojili smo 15 miliona dinara iz budžeta i to je samo jedan deo i taj problem ne može brzo ni da se reši. I generalno kada pričamo o zaštiti životne sredine, kada pričamo o svim ovim aspektima važnim za zaštitu životne sredine tu treba imati u vidu tri osnovne stvari; to je i naš lični odnos prema životnoj sredini, organizacija i finansijska sredstva jer sve to košta. Aktuelna je upravo izrada Plana razvoja grada Užica do 2030. godine koji će se uskoro naći i na javnoj raspravi pa je to dobra prilika da pozovemo sugrađane da učestvuju u javnoj raspravi da sve svoje prioritete koje imaju prelože da se našu u planu razvoja. Ono što već sada možemo da vidimo je da ćemo kad je reč o Beloj Zemlji da ćemo se tamo baviti kanalizacijom, da ćemo svake godine iz gradskog budžeta izdvajati i više sredstava. Verujem da će nam za rešenje tog problema trebati značajna sredstva i da ćemo dobiti i podršku Republike i fondova jer to jeste važna stvar za naš grad.

Kada je u pitanju upravljanje otpadom mi mislimo da smo na dobrom putu ali nismo zadovoljni dinamikom jer mislimo da bi trebalo da uradimo više u tom pogledu. Važna nam je tu i primarna selekcija i akcije koje će stići do svakog pojedinca, da svi promenimo odnos prema odlaganju otpada i kao što ste videli. Podelili smo 2.500 kanti za odlaganje otpada u prigradskim naseljima, plan je da više od 5.000 u narednom periodu rasporedimo kanti i to će dati značajan doprinos. Ali je jako važno i da ulažemo u našu deponiju „Duboko“, kroz projekat sa Tuzlom nabavili smo i šreder, drobilicu koja će se koristiti za kabasti otpad ali i za građevinski. Ono što je takođe važno za naš grad, za našu deponiju, je sporazum između Ministarstva zaštite životne sredine i javnog preduzeća „Duboko“ za projekat koji će finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj i Francuska razvojna agencija vredan oko 17 miliona dolara i koji predviđa i radove na stabilizaciji, proširenju, modernizaciji kapaciteta Ćelije 1, 2 i 3 naše deponije „Duboko“ koji će produžiti radni vek deponije i ono što je najvažnije da se što manje tu deponuje a što više usmerava dalje, kaže Petković.